Niška banja

Hram zdravlja-Niška banja

Jedno od najpoznatijih i najdelotvornijih lečilišta u Srbiji Niška banja udaljena je 10 km od Niša. Nad banjom se uzdiže Koritnjak, krajnji zapadni ogranak Suve planine. Niška banja smeštena je nedaleko od magistralnog puta, tako da je do nje vrlo jednostavno stići, a sa Nišom je povezana asfaltnim putem, autobuskom linijom i železnicom. Iako se nalazi u blizini puta i Niša kao industrijskog centra, Niška banja je dovoljno udaljena od grada i predstavlja oazu mira koju mnogi biraju za odmor, opuštanje i rekreaciju.

Fantastičan vidik i lečilište u zelenilu

Sa platoa  koji se nalazi na 250 metara apsolutne visine pruža se fantastičan vidik na kotlinu reke Nišave koja je u okolini banje usekla četiri terase, tako da se banjski teren stepenasto spušta od Koritnjaka ka Nišavi.

Posebnosti i lepoti ove srpske banje naročito doprinosi činjenica da je lečilište utonulo u zelenilo šuma koje se prostiru na više od sedamdeset hektara. To je šuma jasena, jorgovana, lipe, oraha, duda, crnog bora, cera, hrasta i drugi biljnih vrsta, a čak 53 hektara zemlje nalazi se pod vinogradima. Najbolji poznavaoci ovog lečilišta na jugu Srbije ističu da je u svoj ovoj prirodnoj lepoti možda najbolje uživati u jesenjim danima kada je temperatura u Niškoj Banji oko 12 stepeni. Letnji meseci u Banji takođe su vrlo prijatni za boravak, jer i pored većih temperatura povetarac i vazduh okolnih šuma donose prijatno osveženje.

Omiljeno lečilište tri srpska kralja i dve dinastije

Početkom 4. veka u toploj vodi Niške Banje uživao je car Konstantin Veliki. U to vreme, voda je velikim olovnim cevima dopremana u carev letnjikovac Medijanu, podignutu na pola puta između Banje i njegovog rodnog Naisusa (današnjeg Niša). Najstariji sačuvani podaci o korišćenju vode sa izvorišta Niške Banje potiču iz polovine 4. veka.

Milan i Aleksandar Obrenović, „stari gospodar“ i „mladi kralj“, kako su ih zvali u narodu, bili su česti i dragi gosti Niša i Niške Banje, o čemu pored pisanih izvora svedoče i fotografije iz ovog perioda. Kralj Aleksandar I Karađorđević je krajem dvadesetih i početkom tridesetih godina prošlog veka bio redovan gost Niške Banje i obično je odsedao u vili „Jela“, koja je bila u vlasništvu dvorskog advokata Jovana Todorovića. Ovu vilu meštani danas nazivaju „Kraljeva vila“. Pre nego je banja izgrađena kralj Aleksandar bio je gost u kući jednog banjskog domaćina, a kako svedoče izvori iz ovog perioda, ovde je dolazio bez velike pompe i najave. Jedini znak da je kralj trenutno u Banji bile su stražarska kućica ispred vile i istaknuta zastava Kraljevine Jugoslavije. Kralj se družio sa meštanima i odlazio u posetu banjskim domaćinima, razgovarao sa njima, a u šetnju je išao bez pratnje. Iz Niške Banje nosio je samo najlepše uspomene. Baš iz Niške Banje, 1934. godine, kralj Aleksandar je krenuo na svoje poslednje putovanje – u Marsej, gde je mučki ubijen. Vest o njegovoj smrti potresla je meštane Niške Banje, koji su bili odlučni da Banja ponese ime njihovog omiljenog kralja. U ovoj nameri omele su ih kasnije istorijske okolnosti koje su se značajno promenile.

U čast vladara koji su voleli da borave u Niškoj Banji, zahvalni meštani su podigli spomen-česmu i nazvali je „Tri kralja“.

Banjsko-klimatsko lečilište

Niška Banja razvila se u banjsko-klimatsko lečilište nalik evropskim banjama tridesetih godina dvadesetog veka. U to vreme, banje širom Evrope bile su prestižna mesta i sastajalište mondenskog sveta. Brigu o Banji država je preuzela 1923. godine, a tri godine kasnije za banjskog lekara postavljen je doktor Đoka Mihajlović koji je upućen i u Čehoslovačku na usavršavanje. Značajniji razvoj banje započet je podizanjem monumentalnog zdanja banjskog kupatila na platou podno Koritnjaka – današnje „Staro kupatilo“, što je otvorilo mogućnost za veći broj posetilaca. Ubrzo su srpski industrijalci i bogati trgovci počeli da u okolini podižu raskošne vile, pa je sjaj i raskoš evropskog načina života polako pristizao i u Nišku Banju. Od 1932. godine uvedena je tramvajska veza sa Nišom, izgrađena su dva hotela, škola, ispred kupatila je uređen veliki park, čime je potpuno izmenjen izgled ovog malog turističkog naselja. U životu i razvoju Banje tad je počelo novo doba.

Institut za lečenje i rehabilitaciju

Između 1935. i 1940. godine Banja je doživela svoj procvat i značajan porast broja posetilaca. U periodu između 1954. i 1956. godine Niška Banja postala je posle Vrnjačke najposećenija banja u FNRJ. Prvih meseci 1963. godine dobila je status Banje, a krajem januara 1966. i naziv Prirodno lečilište „Niška banja“. Zavod za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju reumatskih i srčanih bolesnika osnovan je decembra 1966. godine, nakon čega se broj posetilaca Banje udvostručio.  Novo razdoblje u radu Zavoda počelo je 1975. godine, izgradnjom stacionara „Radon“ sa kompletnom novom i savremenom opremom. Zavod je prerastao u Institut za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju reumatskih i kardiovaskularnih bolesnika 1979. godine, a 1993. godine vlada Republike Srbije postaje osnivač Instituta. Godine 1981. počeo je da radi i stacionar „Terme“, a 1996. dograđen je još jedan sprat na objektu stacionara „Radon“, tako da je ukupni kapacitet 560 postelja. Decembra 2006. godine, otvoren je renovirani hidroblok u stacionaru „Zelengora“, u okviru koga je izgrađen novi bazen sa pokretnim dnom, što je olakšalo korišćenje termomineralne vode teško pokretnim bolesnicima. Tada je puštena u rad i nova energana, koja za svoj rad koristi termomineralnu vodu. Aprila 2007. godine, u stacionaru „Radon“, otvoren je velnes centar „Sense“ sa svim sadržajima modernih evropskih centara, što je osavremenilo ponudu Instituta „Niška Banja“. Današnji zvanični naziv zdravstvene ustanove je Institut za lečenje i rehabilitaciju „Niška Banja“, Niš.

Lekovita termomineralna voda i mineralno blato

Termomineralni izvori Niške Banje su prirodno dobro od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, pre svega zbog fizičkih i hemijskih odlika voda sa tih izvora koje je 1909. godine ustanovio doktor Marko Leko. Niška Banja raspolaže prirodnim mineralnim blatom i ima tri osnovna izvora lekovite vode: „Glavni izvor“ („Kraljev izvor“), „Suva banja“ i „Školska česma“. Pored ovih postoje i izvori „Pasjača“ i „Banjica“. „Glavni izvor“ spada u najizdašnije izvore u banjama Srbije, a temperatura vode je od 38,2 do 38,9 stepeni. Ovu vodi koristi Institut, a ovakva temperatura vode svrstava je u homeotermalne vode što omogućava njeno korišćenje za kupanje, orošavanje, ispiranje i inhalaciju bez dogrevanja. Primenjuje se u vidu mineralnih kupki sa podvodnom masažom, hidro-kinezi terapije u bazenu, kao i u vidu inhalacija kod oboljenja disajnih organa. Ova voda koristi se kod bolesti lokomotornog aparata, kardiovaskularnih bolesti, neuroloških oboljenja, svih vrsta sportskih povreda, kao i kod drugih oboljenja. Institut je opremljen savremenim medicinskim aparatima za dijagnostiku i lečenje u oblastima neinvazivne kardiološke dijagnostike, reumatologije i ortopedske hirurgije.

Zdravstveni i turistički objekti smešteni su u uređenom parku površine pet hektara.

Turistički potencijal Niške Banje

U blizini Niške Banje posetioci mogu uživati u park-šumi Koritnjak sa uređenim trim stazama. Niška Banja pored lekovitih svojstava i zdravstvenog turizma nudi i mnoge druge mogućnosti za dalji razvoj turističkog potencijala.

Banja je pogodna za razvoj sportskog turizma – pripreme i takmičenje sportskih ekipa. Raspolaže i terenima za rukomet, tenis, mali i veliki fudbal, hipodromom i streljanom. U Niškoj Banji održavaju se i takmičenja u paraglajdingu. Institut pruža uslove za realizaciju kongresnog turizma, a širom Banje stranim i domaćim posetiocima su dostupni brojni restorani sa nacionalnom kuhinjom.

Niška Banja ima i biblioteku, umetničku galeriju i Letnju pozornicu, koji tokom leta postaju mesta brojnih događaja objedinjenih u manifestaciji „Kulturno leto u Niškoj Banji“. Sve navedene pogodnosti, ali i predivna priroda koja okružuje ovo jedinstveno mesto na jugu Srbije, Nišku Banju čine izuzetnim mestom ne samo za lečenje i rehabilitaciju, već i za odmor i rekreaciju i treba je uvrstiti na svoju rutu prilikom obilaska ovog dela Srbije, a još idealnije bi bilo izdvojiti ceo jedann odmor za upoznavanje Niške Banje i uživanje u lekovitoj termalnoj vodi i svim njenim lepotama.

Kvalitetan banjski odmor

Gosti Niške Banje mogu se uputiti u istraživanje okoline i uživati u nekom od izleta. Iz Niške Banje može se organizovati poseta obljižnjim kulturno-istorijskim spomenicima Čegru, Niškoj tvrđavi, Medijani, Ćele-kuli. Uvek su aktuelni izleti do Sićevačke klisure – atraktivnog kanjona reke Nišave sa retkom florom i faunom, Jelašničke klisure – specijalnog rezervata prirode, Bojaninih voda i Kameničkog visa. Nedaleko od Banje nalazi se Cerjanska pećina i manastir Sićevo podignut u 14. veku.

Uz kvalitetan odmor u Banji, uživanje u spa i velnes sadržajima ili sportskim aktivnostima, šetnju po banjskom parku i okolnoj šumi može se ukombinovati i poseta Nišu koji je tokom cele godine bogat kulturnim i zabavnim sadržajima.